субота, 06. мај 2017.

Moja fruškogorska priča (blog izazov hotela Park, Ruma)

izvor: www.hotelpark.rs
Lipa je pritiskala svojim mirisom, kao da se cela Fruška gora spustila na moje grudi. Volim taj miris jer podseća na leto, na tebe. Sa svakim udisajem misli su bile sve bliže i jasnije. Vidim nas ispod lipe te večeri kada si me prvi put doveo da vidim tvoj kraj. Dok si pričao o šumama u kojima se proveo detinjstvo jureći za jelenima, kako si nepomično ležao satima i čekao da ih vidiš, ja sam gledala. Gledala kroz nepregledne šume i videla tvoju zaljubljenost u sve što te okružuje a pitala se da li ćeš mene udenuti u neku buduću sliku nepreglednih polja pšenice? Da li ćeš me pustiti da zajedno krunimo zlatni vlat i grickamo sirova zrna pšenice kao kad smo bili deca? Da li ćeš me pustiti da zavirim dalje od onog što ćeš sam da mi kažeš?
izvor: www.hotelpark.rs

Pričaš o Ledinačkom jezeru, o njegovoj neobičnosti a ja se pitam da li ćeš mene tako strastveno nekom opisivati? Volela bih. Volela bih da te prekinem i kažem da ćutiš i uživaš u mirisu lipe. Sve oko nas se umirilo, sve samo tebe sluša, a tišinu ponekad prekinu ptice i manastirska zvona. Glas ti postaje tiši kao da ne želiš da nadjačaš zvonjavu. Gledaš preko zida bojažljivo, plašeći se da ćeš svojim glasom narušiti besprekornu manastirsku tišinu. Tvoje rame tek ponekad dotakne moje dok rukom pokazuješ vinograde gde si krao grožđe a ja bih da te uhvatim za ruke i da zajedno bežimo kroz vinograde.

среда, 26. април 2017.

Da li je teško čuti drugačije mišljenje?


Ovih dana na Facebooku često vidim postove mojih prijatelja ili onih koje pratim koji su izazvali nekakve rasprave. Ono što me je iznenadilo i nateralo da nešto napišem na ovu temu je činjenica kako rasprava brzo i neprimetno sklizne preko granice razmene mišljenja u vređanje, omalovažavanje pa i svađanje a vrlo često se završi blokom, ne betonskim hvala Bogu već virtuelnim.

Društvene mreže jesu jedan virtuelni svet koji smo sami stvorili, sami biramo ljude koje ćemo pratiti ili sa kojima ćemo biti prijatelji. Dugo nisam htela da otvorim profil jer sam mislila da će mi oduzeti vreme i nisam pogrešila ali sam shvatila da ima i svojih dobrih strana a o njima neki drugi put. Pretpostavka mi je bila da je to zabava, razonoda i da nema mesta ljutnji i mržnji ali.....

Sve je počelo sa izborima..


Najsvežija mi je predizborna kampanja, mada je tu realno očekivati rasprave i polemike ali toliko teških reči i uvreda, ne baš. Kakva je osoba neko ko može da izvređa drugu osobu koja je samo imala drugačije mišljenje a da se nikad nisu sreli pre toga? Ružne reči pa čak i pretnje, sve je to izašlo iz nečijeg uma pa preko tastature u virtuelni svet. A posledice? E o tome niko ne razmišlja jer u suprotnom možda neki komentar ili post ne bi ni ugledao svetlost interneta.

Posle izbora strasti su se smirile pa smo se vratili svakodnevnom životu a to znači jednu temu je zamenilo bezbroj tema za raspravljanje kao što su: seksualno obrazovanje, LGBT, hrana, crkva, moda, muzika.....

Razmišljam ako neko postuje nešto, onda je valjda shvatio da to čitaju svi i da svi imaju svoje mišljenje koje se ne mora slagati sa osnovnim mišljenjem u postu. A oni što komentarišu valjda znaju da je to samo mišljenje sa kojim se ne moraju složiti jer i ako su prijatelji ne mora da znači da o svakoj temi misle baš isto. Znate, to nije baš normalno da svi misle kao vi ili kao ja.

четвртак, 13. април 2017.

Dve krajnosti realnosti

Danas je bio neki čudan dan. Početak nije obećavao. Ličilo je na jedan od onih, običnih dana. U vrtiću je organizovana radionica farbanja jaja. Farbalo se sve, prsti, jaja, dukserice, lice ali to je umetnička sloboda trogodišnjaka. Posle toga sam trebala da završim neke dosadne majčinsko-domaćicine obaveze. Znate da domaćice nemaju neke posebne obaveze one samo malo vole da se prenemažu. Tako me put navede pored Sava centra. Onog na Novom Beogradu, to moram da naglasim zbog budućih događaja. Naš Beograd, milionski glavni grad, urban, moderan..... bla, bla.... Zašto kažem bla bla, zato što grad čine ljudi a evo kakvi sve mogu da se sretnu.

Lagano šetam pored auto-puta uređenom stazom, procvetalo zelenilo, trava pokošena, prohladan vetar duva. Ispred mene jedna starija gospođa polako hoda. I najednom skreće ka žbunu koji nas deli od autoputa što vodi u Evropsku uniju. Pomislih da joj je loše i da hoće da povraća. Nagnula je glavu napred i skoro je gurnula u žbun ali....Ona skide svoje pantalone i poče da vrši fiziološku potrebu na očigled nas prolaznika. Pri tome je lice uredno sakrila ali nas je častila svojom pozadinom u krupnom planu. Kakav šok! Okretoh glavu a i drugi ljudi koji su prolazili  pored mene. Čuđenje je blaga reč. Pomislih, možda je zbog bolesti to morala hitno da obavi ali na takav način?! Bez stida, pred svima! Dok sam čekala na semaforu da pređem ulicu, ugledah tu gospođu kako hramajući prelazi bulevar gde njoj odgovara. Na stajalištu je malo bolje osmotrih. Deluje jako pedantno i uredno, kosa ofarbana, nokti nalakirani, odeća ispeglana. Počeh da sumnjam u sopstvene oči jer nikako da spojim finu gospođu sa pomenutom radnjom. E to su vam te predrasude koje čuče u nama, u meni.

A baš sam mislila kako će biti jedan običan dan.

Posle odoh na još jednu vrtićku radionicu za predškolce. Tu je već tema ozbiljnija, pravili smo aroma terapi jastučiće. Miris lavande ponovo uspostavi ravnotežu u ovom danu. Ali ne lezi vraže... Popodne odoh malo na facebook da razbistrim misli a tamo opet problem, polemike i rasprave. Uvodi se neka vrsta seksualnog obrazovanja u vrtiće i škole.

понедељак, 10. април 2017.

Energetske kuglice sa medom

Ovaj slatkiš je za one koje vole zdravu hranu bez belog šećera. Nema pečenja, nema pune sudopere prljavih sudova a rekla bih da su sastojci iz kategorije zdravih. Vrlo je jednostavan za pripremu i za dane posta.

Slatkiši su nužno zlo, bar za mene. Danima razmišljam o dijeti. Počela sam da pravim strategiju, pišem ciljeve, pravim plan i kad se sve sabere i oduzme zaključak je vrlo jasan. Svega mogu da se odreknem ali slatkiša ne. Meso, jaja, mleko gube bitku sa čokoladom, kolačima, tortama. Znači, da menjam strategiju. Ako ne mogu da ih pobedim, onda ću da ih prilagodim, možda. I kada smo u problemu ili neznanju gde ćemo po odgovor nego na Google. Tako sam pronašla ovaj recept i isprobala ga. Sada je red na vama.

уторак, 04. април 2017.

The Versatile Blogger Award

Svi znaju onu čuvenu rečenicu ...and Oscar goes to..... Uvek sam se pitala kako se oseća onaj koji u tom trenutku dobija Oskara. Da bih stekla bar malo utisak kako to izgleda pobrinule su se njih dve, Mirna i Nega.
Drage moje, ja sad kao da sam dobila Oskara, toliko sam srećna što ste se mene setile. Da me se niko nije setio bilo bi očekivano jer sam shvatila da je ovo jedna blogovska šuma i da je teško pobrojati svo drveće u njoj.



Sada je red da se poštuju i pravila igre:
  1. Zahvaliti se blogeru koji vas je nominovao
  2. Nominujte do 15 blogera (možete manje ali ne više) i obavestite ih
  3. Podelite sa svima 7 činjenica o sebi
  4. Objavite sliku nagrade u svom tekstu i ova pravila
Sada treba da ispunim onaj deo o sebi, i to je dosta teško. Nešto ste do sada i sami zaključili ali da sada preciziramo:
  • Blog sam počela da pišem tajno i za to niko od meni bliskih ljudi nije znao nekoliko meseci. Prvo sam rekla mužu a sada zna nekih desetak ljudi iz mog okruženja, ostali se prave mrtvi.....
  • Mama sam troje dece na šta se u ovoj našoj Srbiji gleda i ovako i onako....
  • Ne volim tužne filmove i uvek plačem pa sam napravila listu crnih filmova koje sam jednom gledala i ne bih više, zbog svog mentalnog zdravlja....
  • Plašim se letenja avionom i izdržim tri sata maksimalno, sve preko tog vremena u avionu sam neuračunljiva....
  • Ne volim nikakve ekstremne sportove, vratolomije i egzibicije...
  • Moj rođendan slavi ceo svet (1.januar)...
  • Volim da pravim slatkiše a još više da ih jedem...

Sada imate malo potpuniju sliku ko je Bitnoinebitno. I ja ga upoznajem svakim danom, sa svakim novim tekstom, nekad me i iznenadi. Ušla sam u jedan blogosvet, upoznala sjajne ljude i već sam zaradila od bloga ono što se novcem ne iskazuje. Evo koga sam srela i ko mi je sve promenio život, na bolje.( Mirna i Nega su pomenute na početku teksta)

Od svega po nesto
Slucajni bloger
Magija putovanja

Ako je neko već nominovan neka ispravi moju grešku i učini igru još zanimljivijom.

недеља, 26. март 2017.

Prvo je bio Bali beg ali onda se pojavio Mithat..

Bali beg (izvor: instagram)
Svi spavaju, troje dece i muž a ja sama u tišini gledam svoju seriju, tursku naravno. Možete li da zamislite taj trenutak blaženstva? Ako imate malu decu, verovatno možete. Ceo dan hranite nekog, brišete guzu, tražite igračku, menjate kanale sa crtaćima, daj papir, knjigu, bojice, flomastere, oljušti jabuku, daj vode,  daj ručak, pomiri posvađene, uteši, izgrdi, okupaj, daj večeru i onda potpuni mir. Čujem svoje misli i gledam seriju, kratko rečeno nirvana.  Sad su trenutno popularne ove turske, mislim da onih španskih više nema a ni indijskih. A sve je počelo sa tim španskim serijama...

Svi pogrdno pričaju o španskim serijama ali mislim da je njihov početak u Holivudu. Koliko me sećanje služi Dinastija i Dalas su bile totalni hit u svoje vreme kao što su danas ove turske serije. Koncepcija je ista, dvesta epizoda, u pola se ništa ne dešava, malo nesrećne ljubavi, bračna i vanbračna deca, bogati i siromašni...Devedesetih godina prošlog veka nastaje pravi bum sa Kasandrom. Ili je prvo bila Rosa Salvahe, više se ne sećam, pa rekla sam da je iz prošlog veka.
Kasandra (izvor: story.rs)

Ta Kasandra je bila ludilo kako bi klinci danas rekli. Ja nisam volela da je gledam ali sam gledala po neku epizodu zbog filozofije. E sad vam verovatno ništa nije jasno jer su u istoj rečenici filozofija i Kasandra. Moja profesorka filozofije u srednjoj školi je obožavala tu seriju. Kako mi filozofija nije bila omiljeni predmet, jedino čega se danas sećam su imena filozofa i poneke njihove misli a  gradivo što smo morali da naučimo bilo je besmisleno.  Iz ugla sedamnaestogodišnjaka, izabrala sam manje bolnu opciju. Odgledam po neku epizodu da mogu da učestvujem u diskusiji. Svaki čas filozofije bio je malo predavanje o Kasandri. Mi započnemo kao: "Profesorka jeste gledali kako je naivna Kasandra?" A profesorka je analizira do detalja. Pola časa prošlo. Hvala Kasandri što je moje školovanje iz filozofije učinila manje bolnim, a svakom profesoru filozofije i sociologije duboki naklon jer to samo ko voli može da nauči. Meni je i danas dijalektički materijalizam komplikovaniji od teorije relativiteta. Za one mlađe, Kasandra je bila takav fenomen na ovim prostorima da je dolazila u Srbiju a ljudi su išli da je vide. Deca su dobijala ime po njoj.

среда, 22. март 2017.

Doručak u tegli

Ovaj doručak ne mora biti u tegli ali to je sad tako moderno da ni ja nisam odolela ovom trendu. Iskreno, osim što izgleda lepo na slikama ali onim prefesionalnim, vrlo je praktično da se spremi u tegli i ponese na posao. Dok stignete na posao, doručak je spreman.



Sastojci:
2 supene kašike chia semenki
2 supene kašike  ovsenih pahuljica
1 dl kokosovog mleka( može i jogurt ali onda šolja od čaja jogurta)
1 kašika meda( ili po ukusu)
1 kašika putera od kikirikija
1 banana
2 kašike smrznutih aronija
pola limuna