недеља, 04. фебруар 2018.

Žena u PMS-u vs. muškarac u hibernaciji


Žena u PMS-u je već ispričana priča. Toliko puta opisana da je sada može prepoznati komšijska mačka na ulaznim vratima zgrade. Mačka odustaje od tog susreta, obavezno! Muškarci strepe od "onih" dana u mesecu. Njihova lepša polovina pod uticajem hormona postaje neman, dvoglava aždaja. Jedan nepromišljen potez ili izgovorena reč pokreću lančanu reakciju koju ništa više ne može da zaustavi. Povišen ton prelazi u viku, raspravku sa samom sobom ( to znači da ona postavlja pitanja i sama odgovara, on ako je iskusan obavezno ćuti) a onda sledi ono najgore, plač. E to onda zna da potraje. Ponekad pomažu veće količine čokolade konzumirane u pravilnim razmacima od sat vremena. Može i sladoled ili bilo koja druga vrsta slatkiša, samo je bitno da je ima dovoljno jer nestašica pre vremena, dovodi do nove krize.

Neke žene u toku "onih" dana samo vole da sede i ćute, gledaju u jednu tačku, plaču bez razloga i naravno konzumiraju čokoladu. Druge pak se pokriju ćebetom po glavi i leže dok ne prođe. 
Tako se ova priča o PMS-u prenosi sa kolena na koleno. Muškarci rado razmenjuju savete koji su im pomogli da prežive ove teške ratne dane sa svojom nežnijom polovinom.

Ono o čemu se ređe priča jesu "oni" dani kod naših dragih muškaraca. Naravno da i oni imaju te dane. Kako vole da kažu, tada su u hibernaciji. Hibernacija kod njih nije vezana kao kod životinja sa godišnjim dobom, već više sa vikendom. Oni tačno znaju kada će da dođe ta za njih strašna hibernacija. Uredno je najave svojim draganama da se na vreme pripreme. Obično u petak uveče, kažu da su preumorni i da za vikend moraju malo da odu u hibernaciju. Tada se njihove životne funkcije svode na minimum. Početak je praćen kasnim ustajanjem, zatim sledi higijena, doručak i opet taj teški proces odmaranja preumornog sistema. Oko ručka se ponovo sistem malo vrati u funkciju da bi uneo nove zalihe hrane i uz pregled dešavanja na internetu (nekad novina) nastavio proces odmaranja. Komunikacija je svedena na minimum ili je nema. Ovaj ciklus se ponavlja dok se ne završi hibernacija i njihov sistem ponovo ne postigne radnu temperaturu.

U toku "ovih" dana izbegavajte da im namećete bilo kakve obaveze jer će ih odbiti, zaboraviti ili pomešati. Brigu o deci preuzmite na sebe da bi izbegli neke neželjene posledice. Ako muškarac mora da obavi neke poslove van kuće, računajte da će mu biti potrebno više vremena jer će zbog hibernacije doći do zaboravnosti pa će voziti nekoliko krugova po gradu dok se seti gde je krenuo i šta treba da vam kupi. Ovo stanje može prekinuti važna utakmica, pivo sa drugarima ili palačinke sa eurokremom.

Ovo je bio kratak vodič za preživljavanje "onih" dana u mesecu kod oba pola. Ako imate još neki savet za naše dame ili gospodu, slobodno podelite u komentaru ispod teksta, da buduće generacije koje se tek susreću sa ovim fenomenom budu što bolje pripremljene. Lepota je u različitosti!!

четвртак, 04. јануар 2018.

Šta mi je lepo blog doneo u 2017. godini

Sada kada je prošla novogodišnja euforija a pre ove božićne, pravi je trenutak da malo zastanem i pogledam iza sebe u 2017. godinu. Ne volim nešto posebno da se okrećem unazad a kada to činim sećam se lepih stvari. Najlakše mi je da one ružne zaboravim. Ne želim da mi energiju oduzimaju ružna sećanja, pa ću i ovde pisati samo o onom lepom što mi je blog doneo. Mada, kada bolje razmislim, nije ni bilo nekih ružnih momenata vezanih za blog.

Sada već prošle godine, bio je prvi rođendan mog bloga. Iskreno nisam verovala da će poživeti toliko ali u inat meni je preživeo. Malo je i porastao za tih godinu dana. Napisala sam i objavila 32 teksta. Da li je malo ili mnogo?! Taman, rekla bih ja. Jer su došli nekako spontano i lagano, mada su neki baš gurali i navaljivali da se što pre izvuku iz glave na ekran. Tako da je bilo tih malo britkijih a i onih malo pitkijih.

Pokušala sam sa nekoliko tekstova da konkurišem na jednom portalu ali nisam uspela. Zato sam bojažljivo učestvovala na jednom blogerskom izazovu Moja fruškogorska priča i ušla sam u uži izbor. To je bilo veliko iznenađenje za mene koje me je malo poguralo da priznam onako javno, pred svima, da pišem blog. Malo je reći da su oni koji me poznaju bili iznenađeni a neki i šokirani. To je bila moja mala pobeda, meni nekako mnogo bitna. Nisam ja nikog drugog pobedila već samu sebe, svoje strahove i one unutrašnje glasove što vole da nam šapuću u uho, nije to za tebe, baš će tebe neko da čita. Ni sada ne znam odakle je došao tekst ali je po statistici bio najčitaniji.

петак, 29. децембар 2017.

Jelka od lisnatog testa

Ovo je pravi praznični recept. Kada nam se približi Nova godina svi malo izgubimo kompas pa odlutamo u kič i dekorisanje. Tada je sve dozvoljeno. Tako sam je napravila jelku od lisnatog testa i nutele. A evo ga i recept

Sastojci:

1 pakovanje lisnatog testa
200gr nutele
1 žumance

Priprema:

недеља, 17. децембар 2017.

Kako da promenite adresu u elektronskoj zdravstvenoj knjižici u samo 6 koraka

Kada je počela zamena papirnih zdravstvenih knjižica elektronskim, pomislila sam da ćemo konačno smanjiti odlaske do Fonda zdravstvenog osiguranja. Počelo je haosom i redovima u nedogled. Ljudi su bili besni i razočarani lošom organizacijom. Iskoristila sam mogućnost da elektronskim putem podnesem zahtev i da mi elektronsku knjižicu dostave na kućnu adresu. Kad god je neka promena, prvo počne negodovanje i traženje mana. Rekoh sebi da ipak treba dati šansu pa da bar ovim korakom kročimo u društvo civilizovanih zemalja.

Prvi znak da to neće ići baš kako sam ja optimistično verovala, bio je kada je posle nekoliko meseci umesto poštara, moju knjižicu na kućnu adresu doneo suprug, jer sam preko njega bila osigurana. Knjižica je dostavljena poslodavcu mog supruga. Mislim, dobih je na kućnu adresu, zar je važno ko je doneo?

Drugi znak bio je kada je sestra u domu zdravlja zalepila papirić sa brojem kartona na elektronsku knjižicu. Ni to mi nije bilo dovoljno, jer sam odlučila da dam šansu novom sistemu.

Onda smo odlučili da porodično promenimo prebivalište što je opet značilo promenu svih dokumenata. Kada smo u MUP-u završili promenu adrese, na red je došla promena i u elektronskim zdravstvenim knjižicama. Naivno pomislih da je to samo nekoliko klikova i gotova stvar. A priča kreće ovako:

Korak 1


Svratim ja do šaltera Fonda da se raspitam šta je potrebno za promenu adresa i posle kraćih konsultacija između zaposlenih, dobih odgovor da donesem očitane lične karte (valjda štede papir pa neće oni da ih štampaju) za nas i papire iz MUP-a sa novom adresom za decu.

Korak 2


Spakujem sve papire i elektronske knjižice u fasciklu i pravac šalter. Primi me jedna gospođa ali kad vide koliko članova porodice ima, prosledi me kod koleginice, jer će da potraje. Koleginica pokupi gomilu hartije i poče da kucka...kucka...kucka. Nešto to traje a ona poče da se primiče pa odmiče od ekrana, prevrće listove, nešto zagleda. Vidim ja, eto nekog problema. Pozva ona stariju koleginicu da se konsultuje. Zajedno se one izbečiše u ekran, ponovo kliktaše i onda iskusnija koleginica onako pobedonosno izjavi
-Pa ovo neće moći...
-Morate da uradite promenu tamo gde ste prijavljeni jer u sistemu ima taj sistemski datum 13. avgust 2013. godine i mi to, zbog tog datuma ne možemo da menjamo, već mora onaj ko je uneo taj datum u Centralni registar a to je Beograd.
Kakav sistemski datum kada suprug petnaest godina radi kod istog poslodavca, kakav registar..Ne znam da li su mi veće oči ili uši...
- Šta mi konkretno treba da uradimo - skratih ja ovaj monolog.
- Znam da je to komplikovano i da se tamo čeka ali morate otići u našu filijalu u Beogradu da oni izvrše promenu a posle možemo mi da nastavimo...Jer da ste se vi preselili iz jedne ulice u drugu, mi bi mogli da uradimo promenu.
Da sam juče umrla ne bih znala da se menja adresa u zdravstvenoj knjižici ako se preseliš u drugu ulicu. Dobro je što se nismo preselili u Trgovište, mislim se, ala bi se klackali do Beograda.
-Da li idemo u filijalu po mestu stanovanja ili sedištu poslodavca?- da skratim šetkanje po Beogradu bar ako mogu.
-Tamo gde je sedište poslodavca.
Spakujem sve one hartije i knjižice u fasciklu pa kući.
Pričam suprugu a on misli da sam prolupala. Reši on da pribegne srpskom kvisku tj. vezi.

четвртак, 30. новембар 2017.

Posna pita sa ribancem i semenkama

Ovaj recept sam smislila tako što sam čitala recept za pitu sa kupusom od drage Nate sa bloga Coolinarija. U tom trenutku mi dođe ideja da kupus zamenim ribancem i dodam semenke koje sipam u sve. Tako nastade divna, posna hrskava pita. A sada recept na svetlo dana.

Sastojci:
500gr kora za pitu
1kg kupusa ribanca
ulje za dinstanje kupusa
malo bibera
so
2 kašike semenki lana
5 kaška semenki suncokreta sirovog
5 kašika semenki golice( bundeve) sirove
2,5 dl kisele vode
0,5 dl ulja
4 kašike griza
pola kašičice praška za pecivo

уторак, 31. октобар 2017.

Sakupljate li sličice sa svojom decom?


Danas sam sa sinom lepila sličice u ne znam koji po redu album. Svaki put kada počnemo da lepimo sličice i otvaramo kesice ja osetim talas sreće i zadovljstva. Priznajem, radujem se sakupljanju sličica više od moje dece. Sa svakim okretanjem stranice i traženjem broja, mene sećanja prebace u osamdeset i neku godinu. Sneg napadao do drvenog prozora a ja svaki čas provirujem da vidim da li dolazi tata. Polako pada mrak. Dolazi tata i donosi nove kesice sličica. Kakva je to radost bila?!Ne sećam se zašto je nestalo struje ali se sećam kako pri svetlosti sveće lepimo sličice svi zajedno u crveni album sa velikom slikom Tarzana na koricama. Taj osećaj se vrati sa svakim albumom koji popunjavam sa svojom decom. 

Nauka ima vrlo pozitivno mišljenje o ovom hobiju, možda po malo i zaboravljenom. Sakupljanje sličica već kod male dece podstiče razvoj memorije i fine motorike. Kod malo starije dece je sjajan izvor učenja. Mnoge mame se mršte pri samom pomenu reči fudbal ali albumi sa fudbalerima su genijalna stvar za vašu decu. Sada će mnoge tate da se obraduju a nisu ni svesni kakve sve to mogućnosti otvara za te male sunđeraste mozgove koji upijaju svaku čijenicu, za nas možda nebitnu. 

среда, 25. октобар 2017.

Brauni (Brownie)


                                                                                                                                                                   
Brauni je pravo rešenje kada ste tužni, kada imate nenajvljene goste, kada niste na dijeti a pored svega obožavate čokoladu. Njegova tajna je u sočnosti i mekoći. Ja volim  ponekad malo da menjam recepte, pa sam ovaj obogatila višnjama. Greh nije greh ako se ne spoje višnje i čokolada. Za mene je to dobitna kombinacija kada su slatkiši u pitanju. U originalnom receptu nema višanja pa vi možete napraviti neku drugu grešnu kombinaciju a u komentaru mi pošaljite vašu grešnu ideju. 





Sastojci:
3 jaja
200+100gr čokolade
160gr putera
5 kašika šećera
3 kašike brašna
1/2 praška za pecivo
višnje (smrznute)