четвртак, 13. април 2017.

Dve krajnosti realnosti

Danas je bio neki čudan dan. Početak nije obećavao. Ličilo je na jedan od onih, običnih dana. U vrtiću je organizovana radionica farbanja jaja. Farbalo se sve, prsti, jaja, dukserice, lice ali to je umetnička sloboda trogodišnjaka. Posle toga sam trebala da završim neke dosadne majčinsko-domaćicine obaveze. Znate da domaćice nemaju neke posebne obaveze one samo malo vole da se prenemažu. Tako me put navede pored Sava centra. Onog na Novom Beogradu, to moram da naglasim zbog budućih događaja. Naš Beograd, milionski glavni grad, urban, moderan..... bla, bla.... Zašto kažem bla bla, zato što grad čine ljudi a evo kakvi sve mogu da se sretnu.

Lagano šetam pored auto-puta uređenom stazom, procvetalo zelenilo, trava pokošena, prohladan vetar duva. Ispred mene jedna starija gospođa polako hoda. I najednom skreće ka žbunu koji nas deli od autoputa što vodi u Evropsku uniju. Pomislih da joj je loše i da hoće da povraća. Nagnula je glavu napred i skoro je gurnula u žbun ali....Ona skide svoje pantalone i poče da vrši fiziološku potrebu na očigled nas prolaznika. Pri tome je lice uredno sakrila ali nas je častila svojom pozadinom u krupnom planu. Kakav šok! Okretoh glavu a i drugi ljudi koji su prolazili  pored mene. Čuđenje je blaga reč. Pomislih, možda je zbog bolesti to morala hitno da obavi ali na takav način?! Bez stida, pred svima! Dok sam čekala na semaforu da pređem ulicu, ugledah tu gospođu kako hramajući prelazi bulevar gde njoj odgovara. Na stajalištu je malo bolje osmotrih. Deluje jako pedantno i uredno, kosa ofarbana, nokti nalakirani, odeća ispeglana. Počeh da sumnjam u sopstvene oči jer nikako da spojim finu gospođu sa pomenutom radnjom. E to su vam te predrasude koje čuče u nama, u meni.

A baš sam mislila kako će biti jedan običan dan.

Posle odoh na još jednu vrtićku radionicu za predškolce. Tu je već tema ozbiljnija, pravili smo aroma terapi jastučiće. Miris lavande ponovo uspostavi ravnotežu u ovom danu. Ali ne lezi vraže... Popodne odoh malo na facebook da razbistrim misli a tamo opet problem, polemike i rasprave. Uvodi se neka vrsta seksualnog obrazovanja u vrtiće i škole.

понедељак, 10. април 2017.

Energetske kuglice sa medom

Ovaj slatkiš je za one koje vole zdravu hranu bez belog šećera. Nema pečenja, nema pune sudopere prljavih sudova a rekla bih da su sastojci iz kategorije zdravih. Vrlo je jednostavan za pripremu i za dane posta.

Slatkiši su nužno zlo, bar za mene. Danima razmišljam o dijeti. Počela sam da pravim strategiju, pišem ciljeve, pravim plan i kad se sve sabere i oduzme zaključak je vrlo jasan. Svega mogu da se odreknem ali slatkiša ne. Meso, jaja, mleko gube bitku sa čokoladom, kolačima, tortama. Znači, da menjam strategiju. Ako ne mogu da ih pobedim, onda ću da ih prilagodim, možda. I kada smo u problemu ili neznanju gde ćemo po odgovor nego na Google. Tako sam pronašla ovaj recept i isprobala ga. Sada je red na vama.

уторак, 04. април 2017.

The Versatile Blogger Award

Svi znaju onu čuvenu rečenicu ...and Oscar goes to..... Uvek sam se pitala kako se oseća onaj koji u tom trenutku dobija Oskara. Da bih stekla bar malo utisak kako to izgleda pobrinule su se njih dve, Mirna i Nega.
Drage moje, ja sad kao da sam dobila Oskara, toliko sam srećna što ste se mene setile. Da me se niko nije setio bilo bi očekivano jer sam shvatila da je ovo jedna blogovska šuma i da je teško pobrojati svo drveće u njoj.



Sada je red da se poštuju i pravila igre:
  1. Zahvaliti se blogeru koji vas je nominovao
  2. Nominujte do 15 blogera (možete manje ali ne više) i obavestite ih
  3. Podelite sa svima 7 činjenica o sebi
  4. Objavite sliku nagrade u svom tekstu i ova pravila
Sada treba da ispunim onaj deo o sebi, i to je dosta teško. Nešto ste do sada i sami zaključili ali da sada preciziramo:
  • Blog sam počela da pišem tajno i za to niko od meni bliskih ljudi nije znao nekoliko meseci. Prvo sam rekla mužu a sada zna nekih desetak ljudi iz mog okruženja, ostali se prave mrtvi.....
  • Mama sam troje dece na šta se u ovoj našoj Srbiji gleda i ovako i onako....
  • Ne volim tužne filmove i uvek plačem pa sam napravila listu crnih filmova koje sam jednom gledala i ne bih više, zbog svog mentalnog zdravlja....
  • Plašim se letenja avionom i izdržim tri sata maksimalno, sve preko tog vremena u avionu sam neuračunljiva....
  • Ne volim nikakve ekstremne sportove, vratolomije i egzibicije...
  • Moj rođendan slavi ceo svet (1.januar)...
  • Volim da pravim slatkiše a još više da ih jedem...

Sada imate malo potpuniju sliku ko je Bitnoinebitno. I ja ga upoznajem svakim danom, sa svakim novim tekstom, nekad me i iznenadi. Ušla sam u jedan blogosvet, upoznala sjajne ljude i već sam zaradila od bloga ono što se novcem ne iskazuje. Evo koga sam srela i ko mi je sve promenio život, na bolje.( Mirna i Nega su pomenute na početku teksta)

Od svega po nesto
Slucajni bloger
Magija putovanja

Ako je neko već nominovan neka ispravi moju grešku i učini igru još zanimljivijom.