субота, 06. мај 2017.

Moja fruškogorska priča (blog izazov hotela Park, Ruma)

izvor: www.hotelpark.rs
Lipa je pritiskala svojim mirisom, kao da se cela Fruška gora spustila na moje grudi. Volim taj miris jer podseća na leto, na tebe. Sa svakim udisajem misli su bile sve bliže i jasnije. Vidim nas ispod lipe te večeri kada si me prvi put doveo da vidim tvoj kraj. Dok si pričao o šumama u kojima se proveo detinjstvo jureći za jelenima, kako si nepomično ležao satima i čekao da ih vidiš, ja sam gledala. Gledala kroz nepregledne šume i videla tvoju zaljubljenost u sve što te okružuje a pitala se da li ćeš mene udenuti u neku buduću sliku nepreglednih polja pšenice? Da li ćeš me pustiti da zajedno krunimo zlatni vlat i grickamo sirova zrna pšenice kao kad smo bili deca? Da li ćeš me pustiti da zavirim dalje od onog što ćeš sam da mi kažeš?
izvor: www.hotelpark.rs

Pričaš o Ledinačkom jezeru, o njegovoj neobičnosti a ja se pitam da li ćeš mene tako strastveno nekom opisivati? Volela bih. Volela bih da te prekinem i kažem da ćutiš i uživaš u mirisu lipe. Sve oko nas se umirilo, sve samo tebe sluša, a tišinu ponekad prekinu ptice i manastirska zvona. Glas ti postaje tiši kao da ne želiš da nadjačaš zvonjavu. Gledaš preko zida bojažljivo, plašeći se da ćeš svojim glasom narušiti besprekornu manastirsku tišinu. Tvoje rame tek ponekad dotakne moje dok rukom pokazuješ vinograde gde si krao grožđe a ja bih da te uhvatim za ruke i da zajedno bežimo kroz vinograde.

izvor: www.hotelpark.rs
Dok pričaš, želim da mi otkriješ svaki deo ove gore koja te stvorila, da mi pokažeš svaki vodopad gde si se igrao i potok sa koga si vodu pio. Da osetim tu hladnu izvorsku vodu iz tvojih šaka. Dok pričaš o njoj, ne gledaš me. Ne mogu da se nosim sa njenom lepotom. Ljubomorna sam jer te je upoznala pre mene i pokazala ti svaki kutak svoje duše. Nije te ona rodila ali te je ona stvorila samo za sebe, da joj se uvek vraćaš i uživaš u njenoj prirodnosti. Napojila te bermetom i omađijala da joj se vratiš kad god te poželi. A ja bih se menjala sa svakim drvetom koje si grlio, svakom pticom kojoj si tepao, svakim zrnom grožđa kojim si se sladio..

Dao si mi delić sebe i doveo pred nju, Frušku goru, da joj se uvek vraćam. Gde god zamiriše lipa u mom oku zaiskri Fruška gora.  Od tada joj više nismo dolazili zajedno ali ako budeš čitao, otkriću ti jednu tajnu. Začarala je i mene. Oprostila sam joj tebe jer mi je dala sebe u svoj svojoj lepoti, besmrtnosti i savršenstvu. Pustila me da tu dotaknem vojvođansku zemlju i nađem mir, da nađem sebe.

Blog izazov hotela Park, Ruma

Follow my blog with Bloglovin

18 коментара:

  1. ..pa...trazim reci....da opisem svoju zbunjenost!
    Predivno je.
    Odakle ovo dolazi?
    Poznajem li ja tebe?
    .....



    ОдговориИзбриши
  2. Bravo, Nedo, ovo je predivno! U tebi čuči prava književnica <3

    ОдговориИзбриши
  3. Meni je ovo vanvremenski opisano!Nežno, emotivno...Bravo!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Olja, koliko lepih reči...Hvala puno na poseti i komentaru!

      Избриши
  4. Raznežila si me. Originalan odgovor na temu sa toliko emocija i biranih reči.

    ОдговориИзбриши
  5. :) Paaaa, dolazim u iskušenje da ipak svekrvi (tvojoj) otkrijem tvoj blog! ;)

    ОдговориИзбриши
  6. Veoma emotivna prica. Veoma. Bilo je uzivanje citati je.

    ОдговориИзбриши